Došlo je proleće

*Dobar dan.
Dobar dan.
*Šta želite? Kako Vam mogu pomoći?
Daćete mi jedan pod.
*Pod je na meru, Gospodine.
Dobro, daćete mi onda kilo poda.
*Evo, kilo poda za Vas. Još nešto?
Imate li, kojim slučajem, fotelje na rasklapanje? U prošloj prodavnici univerzuma nisam mogao da ih pronađem?
*O, kakva slučajnost, baš smo ih jutros dobili..sveže raspakovane, čekaju na vlasnika.
A da li kod Vas i dalje važi ono 2 u 1, po nižoj ceni?
*Da, da..svakako.. Dobijete fotelju na rasklapanje, a uz nju gratis - život.
Pa to je sjajna ponuda. Daćete mi i to, ali imam jedan mali problem. Znate ja dolazim iz zemlje snova i želja, pa mogu da Vam platim samo nadom.
*Uf, to će biti mali problem. Ja, na žalost, neću imati da Vam vratim kusur..znate mi ovde nadu ne gajimo.
Ma nema problema za kusur, imam tačno onoliko koliko je potrebno.
*Jer to sve?
Da, ja mislim da jeste.
*Umalo da zaboravim, pošto je danas prvi dan proleća u toku je velika akcija davanja stvarnosti, pa ćete uz sve kupljeno dobiti i jednu dozu stvarnosti, potpuno besplatno.
Vau, pa to je fenomenalno. Hvala!
*Vaš račun je 2012 nada.
Evo, izvolite..imam tačno.
*Hvala što ste kupovali u prodavnici univerzuma, dođite nam opet!
Hvala i Vama, doviđenja!


Probudio se obliven znojem. Nije znao šta je sanjao, ali ostao mu je neki gorak osećaj ništavila u grudima i mučnine u želucu. Bio je sasvim sam.
Došlo je proleće.