Dok sam čekala da me život strefi, igrajući se nečujno sama sa sobom u senkama nečije tuđe stvarnosti, izgubila sam veliki deo sebe. Svoju stvarnost. I onda se zapitam kuda ja to zapravo žurim? Čije li to želje ispunjavam? Gde ja to idem? Odgovor na svako od ovih pitanja bio je veoma jednostavan. Ne znam.
Ne znam gde idem, niti kuda, niti zašto radim to što radim? Nikada nisam bila jedna od onih osoba koja se uvek oslanjala na svoju intuiciju. Uvek sam volela da znam tačno šta radim. Život mi je već bio u neku ruku predodređen. "Samo trči", nešto mi uvek kaže. To nešto za mene je uvek u pravu. Nikad ga ne preispitujem. Verujem mu. Trčim i ne osvrćem se. Možda je to samo hir, ali to već nije na meni da procenjujem. Međutim za mene je to, moglo bi se slobodno reći, način života. Ugrabi svaku priliku, budi sve što možeš da budeš, trudi se na svakom polju. U prevodu, budi sve što nisi. Moraš da budeš primećen i non-stop da se boriš. Ali to nisam ja, ne.
Zamislite da imate veliki staklenik pun cveća, raznih veličina, boja i mirisa. Sada zamislite da imate i bezbroj leptira raznih boja koji lete svuda unaokolo po tom vašem stakleniku. Dok mirno stoji na vašem dlanu vi ga gledate i divite se njegovoj veličanstvenoj gracioznosti i lepoti. Ali čim bi pokušali da ga dodirnete, tu sva čarolija nestaje. On umire. On živi samo jedan dan, ali ko ste vi da ga uskratite i tog jednog dana. On bar može da kaže da je taj jedan dan živeo slobodno. E, pa to sam ja. Taj leptir koga je neko dodirnuo i uskratio ga njegove slobode. Taj leptir koji je umro, a da nije ni znao za šta.
Ne znam gde idem, niti kuda, niti zašto radim to što radim? Nikada nisam bila jedna od onih osoba koja se uvek oslanjala na svoju intuiciju. Uvek sam volela da znam tačno šta radim. Život mi je već bio u neku ruku predodređen. "Samo trči", nešto mi uvek kaže. To nešto za mene je uvek u pravu. Nikad ga ne preispitujem. Verujem mu. Trčim i ne osvrćem se. Možda je to samo hir, ali to već nije na meni da procenjujem. Međutim za mene je to, moglo bi se slobodno reći, način života. Ugrabi svaku priliku, budi sve što možeš da budeš, trudi se na svakom polju. U prevodu, budi sve što nisi. Moraš da budeš primećen i non-stop da se boriš. Ali to nisam ja, ne.
Zamislite da imate veliki staklenik pun cveća, raznih veličina, boja i mirisa. Sada zamislite da imate i bezbroj leptira raznih boja koji lete svuda unaokolo po tom vašem stakleniku. Dok mirno stoji na vašem dlanu vi ga gledate i divite se njegovoj veličanstvenoj gracioznosti i lepoti. Ali čim bi pokušali da ga dodirnete, tu sva čarolija nestaje. On umire. On živi samo jedan dan, ali ko ste vi da ga uskratite i tog jednog dana. On bar može da kaže da je taj jedan dan živeo slobodno. E, pa to sam ja. Taj leptir koga je neko dodirnuo i uskratio ga njegove slobode. Taj leptir koji je umro, a da nije ni znao za šta.
Нема коментара:
Постави коментар